Štednja u EUR je najčešći vid štednje u našoj zemlji. Prema statistici Narodne banke Srbije iz 2021.godine devizna štednja čini 93% ukupne štednje, a štednja u EUR 90% deviznih štednih uloga tj. oko 80% ukupne štednje u poslovnim bankama.
Ove brojke nisu iznenađenje, kao ni to da se kontinuirano sve više štedi i da ljudi imaju sve veće poverenje u bankarski sistem. Ono što svaki klijent može da uradi jeste da potraži banku sa najboljim uslovima pa da se ostvari maksimalna kamatna stopa i druge povoljnosti koji će dodatno olakšati sistem štednje i čuvanje viška sredstava.
Zašto je štednja u EUR toliko popularna?
Ljudi generalno mnogo više štede u devizama jer se smatra da strana valuta ima mnogo manje fluktuacija i na nju finansijske krize deluju mnogo manje. Iako je dinar stabilan više od decenije i nema promena, ljudi pamte devedesete godine i hiperinflaciju pa biraju da svoje uloge dodatno osiguraju da ne gube vrednost ni u kakvom slučaju.
Euro je zvanična valuta članica EU i prihvaćena je širom sveta. Tamo gde nije zvanična moneta, prepoznata je kao vredna i može se koristiti u kupoprodaji deviza. Još jedan bod u koristi evra kao najtraženije monete.
Dakle i zbog internih, ali i zbog eksternih faktora štednja u EUR je najprimamljiviji oblik čuvanja sredstava.
Banke nude fenomenalne uslove klijentima
Rastu broja štediša sigurno je doprinelo i to što banke imaju bolje uslove, više kamate i bolju saradnju sa klijentima.
Danas se najbolja ponuda formuliše fleksibilno, prema potrebama klijenta. Banka ne ograničava minimalni iznos za uplatu, neke banke dozvoljavaju da se sredstva podižu i uplaćuju na račun neograničeno, a i kamata se obračunava i isplaćuje onako kako to odgovara klijentu.
Poslovanje putem interneta je olakšalo i raspolaganje štednim ulozima putem online banke. Sada se sva devizna i štednja u EUR može lako konvertovati u drugu valutu, prebacivati sa računa na račun uz mBanking i eBaniking aplikaciju kojima su sredstva uvek dostupna i bez odlazaka u banku.
Štednja u EUR je najčešće na duži rok
Kada se bira oblik oročene štednje, najčešće je to štednja u EUR jer se novac ne koristi duže vremena, nema čestih konverzija u domaću valutu pa se vrednost čuva, a kamata raste.
Država osigurava svu štednju u vrednosti do 50.000€ pa i to predstavlja odličan podsticaj za čuvanje sredstava u banci i sigurniju štednju nego da je to isključivo u kućnim uslovima. Klijenti se sve više raspituju za uslove i traže banku sa najboljim uslovima jer je štednja važan deo pravilnog vođenja finansija.
Odlika svakog pojedinca je mudro raspolaganje sa finansijama i planiranje budućih troškova. Planiranje obuhvata i pronalazak sredstava za finansiranje, a jedan od načina je i štednja kao odlična alternativa kreditima koji su deo obaveza i većih izdataka.
Štednja u EUR je najčešći oblik čuvanja viška sredstava koja kasnije možete uložiti u kupovinu nekretnine. Banke nude različite oblike štednje, po viđenju ili oročene, a kamata zavisi i od valute u kojoj se štedi. Svakako se ostvaruje korist i sredstva rastu, a naročito je važno da to bude banka koja daje najbolje uslove i ponudu prilagođava klijentu!