Ime jednog od najprostijih električnih uređaja koji postoji dolazi od jednog od brojnih pronalazača koji je doprineo njegovom razvoju i nastanku, a njegovo ime je Oto Blathi.
Ipak prvi koji je u svom radu prikazao princip rada sličan današnjem transformatoru vezuje se za Majkla Faradeja koji je 1831. godine napravio uređaj gde se fokusirao na princip elektromagnetne indukcije i nije predvideo drugu namenu za koju bi se on eventualno mogao koristiti.
Danas, možemo govoriti o transformatoru kao o električnom uređaju koji transformiše energiju iz jednog kola u drugo i to čini posredstvom magnetne sprege. Na prvi pogled jedan od najprostijih električnih uređaja nema baš tako prostu definiciju i objašnjenje.
Kratak pregled istorije i nastanka
Iako se počeci vezuju za Majkla Faradeja i davnu 1831. godinu, godinama kasnije smenjivali su se brojni naučnici koji su dali svoj doprinos kako bi današnja struktura uređaja i praktična primena dostigla svoj vrhunac.
A među najvažnijima ističu se Lusijen Galard i Džon Dikson Gibs koji su svoj sekundarni generator iz 1881. godine prodali američkoj kompaniji Vestinghaus koji su taj izum koristili za električno osvetljenje. Zatim treba pomenuti i inženjera Vilijama Stenlija koji je razvio prvi praktični uređaj koji je prvi put komercijalno upotrebljen 1886. godine, ali i radove mađarskih inženjera Oto Blathia, Mikše Đerija i Karolja Cipernovskog iz kompanije Granc koji su 1885. godine svorili efikasan ZBD model.
Ne možemo a da ne pomenemo i praktični doprinos u ovom radu Nikole Tesle koji je 1891. godine izumeo Teslin kamen koji je služio za generisanje vrlo visokih napona na visokim učestanostima.
Osnovne karakteristike uređaja
Kada je reč o strukturi i sastavu može se reći da se transformatori sastoje od dva ili više spregnuta namotaja, bolje rečeno primarnog i sekundarnog (primar i sekundar) i magnetnog jezra koje je obično napravljeno od mekog gvožđa.
Ipak, treba napomenuti da može postojati i jedan namotaj sa više izvoda.
A kada je reč o magnetnom jezgru za njega treba napomenuti da se u njemu koncentriše magnetni fluks koji je zaslužan za prenošenje istog iz primara u sekundar. A tom prilikom javlja se indukovana elektromagnetna struja.
Princip rada
Kada je reč o principu rada transformatora može se reći da je on zasnovan na principu pojave elektromagnetne indukcije uz pomoć koje se napon naizmenične struje menja, odnosno podže ili spušta u skladu sa zadatom komandom.
Odnosno, služi da se vrši promena napona i jačine naizmenične struje tamo gde je to potrebno i neophodno. U zavisnosti od toga da li podižu ili spuštaju napon razlikuju se uzlazni i silazni transformatori.
Podela i praktična primena
Kada je reč o podeli transformatora možemo govoriti od više podela i to na osnovu snage, namene, učestalosti ili napona, ali i u odnosu na način hlađenja uređaja, u odnosu na transformacije ili po ulozi koju ima. Dakle podele se mogu izvršiti na osnovu kriterijuma podele po tipu jezgra, fazi napajanja, celokupnoj veličini, rasporedu namotaja, medijumu jezgra kao i mesta ugradnje.
Najveća praktična primena uviđa se kod prenosa električne energije na velike razdaljine, ali se još koristi i za snabdevanje energijom iz prenosne mreže kao i kod visokonaponskih prenosnih sistema za jednosmernu struju. Koriste se još i kod prilagođavanja električnih aparata naponu za koji nisu predviđena.
Mnogi uređaji u našem svakodnevnom životu koriste transformatore za svoj rad, kao što je slučaj kod punjenja baterija na primer. Suština je u regulisanje nazimenične struje povećanjem ili smanjenjem njene veličine unutar konkretnog sistema čime se u osnovi pomaže u smanjenju potrošnje energije što dalje vodi poboljšanju efikasnosti sistema.