Iako postoji zaista veliki broj sorti krušaka, u Evropi se uglavnom gaji deset sorti. U Italiji koja je najveći evropski proizvođač kruške, godišnje se proizvede 950.000 tona plodova na površini 45.000 ha.
Kruške
Svake se godine pravi neka nova sorta. Najzastupljenije vrste, kako u Italiji, tako i u Evropi su: viljamovka, konferans, abate fetel, boskova bočica, krasanka.
Sve navedene sorte imaju perspektivu gajenja u Srbiji, ali preporuke za gajenje na našem području odnose se na sledeće sorte krušaka: letnje (junska lepotica, viljamovka, Santa Marija), jesenje (hajlend, lekler, abate fetel), zimske (kaluđerka i krasanka). Izbor sorte zavisi od ponude tržišta, namene, mogućnosti skladištenja i odabrane gustine sadnje. Letnje sorte se teško čuvaju, sklone su brzom omekšavanju ploda pa se preporučuje sadnja blizu velikih tržišta.
Viljamovka je po zastupljenosti treća u Evropi sa 11,8% prinosa. Stara engleska sorta, gaji se na svim područjima. Ima veoma kvalitetan plod i rodna je. Treba je brati dve nedelje pre nego plodovi počnu da žute. Od nje se prave odlični sokovi, a kod nas naravno rakija – „viljamovka“.
Kruška abate fetel je francuska sorta, bere se u drugoj polovini septembra i ima slatko-nakiseli plod, aromatičniji od viljamovke. Od viljamovke se pravi vrlo kvalitetna rakija.
Osobine ploda
Prirodan su izvor energije, jer sadrže značajne količine monosaharida: fruktoze i glukoze, kao i levuloze – najslađeg prirodnog šećera. Imaju i dosta vitamina B koji pomažu organizmu da se nosi sa stresom i jačaju nervni sistem. Sveže kruške izvanredan su izvor kalijuma: jedna kruška srednje veličine osigurava 210 mg kalijuma.
Šta mislite da li se kruška preporučuje kad je u pitanju hrono ishrana?
Kalijum učestvuje u regulaciji otkucaja srca, mišićnoj kontrakciji, prenosu nervnih impulsa impulsa, ali i u metabolizmu belančevina i ugljenih hidrata. Sveža kruška izvanredan je izvor prehrambenih vlakana, posebno pektina. Vlakna su bitan elemenat zdrave prehrane jer pomažu u održavanju nivoa glukoze i holesterola u krvi.
Kruška je dobar izvor vitamina C i bakra, nutrijenata koji daju značajan doprinos antioksidativnoj zaštiti organizma od slobodnih radikala. Vitamin C je sam po sebi snažan antioksidans, a bakar je neophodna komponenta superoksid-dismutaze (SOD), jednog od najjačih telesnih antiosidativnih enzima.